Polimac: BiH treba novu agenciju i banku kao motor ekonomije

Jedan od članova "Alternativne vlade" biće i uspješni poslovni čovjek, generalni direktor konsultantske kompanije Polimac Company - Mehmed Polimac koji smatra da se danas vode rovovske borbe za osvajanje tzv. vlasti, kao da smo u nekom ratu.

- Ja sam to davno rekao da ću im dati vaučer da kupe kolce od pet metara i sve što je neko oslobodio, neka ogradi. Imamo sad jako ružne izjave da smo oslobođeni poslije 25 godina, da nam načelnik Općine Centar daje takve poruke. Mislim da nam ne trebaju takve poruke. Mislim da narodu BiH, ako hoćemo građansku državu, treba jedinstvo koje se odnosi na stvaranje novih ekonomskih vrijednosti. Da svi imaju svoje slobode, kaže Polimac.

On navodi kako danas penzioneri žive na ivici socijalne skrbi s penzijama od Imamo 350 maraka.

- Mene stalno pitaju, od Australije do Amerike, kako vi mislite da se penzije mogu povećati na 700 maraka? Znam da se to ne može iz Penzionog fonda, ali ako se vrati novac koji je uzet iz minulog rada od tih ljudi, mogu im se u vidu socijalnih davanja namiriti penzije na 700 maraka. Da imaju osnovne elemente za življenje. Kada je u pitanju minimalni lični dohodak, prepišimo to od Kipra - smanjimo poreze za pola. Od onih koji obnašaju vlast očekujem da nauče da ministar znači sluga, a ne gospodar naroda. Oni se ponašaju tako. Neka parlamentarci nauče da su oni ti koji daju zadaću svim vladama. Građani im svoj glas na izborima nisu dali da kupuju helikoptere, da prave nekakve tramvajske pruge. Dali su im da bi oni imali bolje sutra. Zašto se ne objedine oko probosanskog fronta, pita Polimac.

Sve su to razlozi formiranja “alternativne vlade”, a oni koji budu njeni članovi radiće na volonterskoj osnovi, neće obarati nijednu vladu već će davati nove prijedloge i nova rješenja.

- Svi su dobrodošli, bez obzira na političku pripadnost, ali ne da tu unose politiku. Oni koji mogu da pomognu da BiH bude bolje. Tvrdim da može. Mislim da se za nekih 15 dana može to javno obznaniti, da ta alternativna vlada treba imati šest tzv. ministarstava - za privredu i obrt, za energetiku, za finansije, za poljoprivredu, za mlade i za dijasporu, kaže Polimac i dodaje da će se sastajati unutar nekih 15 dana i davati svoje pisane prijedloge svim vladama, prvenstveno parlamentima.

Sve će bikti dostupno i građanima kroz medije.

- Već 25 godina nije usvojen zakon o javno-privatnom partnerstvu. Mi smo predali parlamentu svoj prijedlog, da uđe u javnu raspravu. Kroz javno-privatno partnerstvo da se formira razvojno-poslovna agencija, koja treba da bude motiv, motor. Mladi ljudi, ekonomisti, pravnici treba da predlože sve nove modalitete, da ispitaju šta je u ostalim zemljama dobro, ali da predlože da mi budemo konkurentni svim ostalim državama i da privučemo i domaće i strane investicije. Kako da uvežemo kantone, FBiH, državu, govori Polimac i nastavlja:

- Kako će se finansirati? Mi sad imamo 12 komora koje ne služe skoro nikome. Te komore i dalje trebaju, ali pošto su to udruženja građana, one trebaju da se samofinansiraju, a ne da ih plaća vlada, kao što su ih dosad plaćale vlada i javna preduzeća. Ta sredstva treba preusmjeriti u razvojnu agenciju. Kroz ovo će ona da povuče i poslovne zone. Mi samo u poslovnoj zoni Aerodrom Tuzla možemo zaposliti oko 20.000 ljudi. I na drugim lokacijama možemo napraviti poslovne zone - u Travniku, gdje je bio remontni zavod, Hadžićima... Imamo mi dobrih inžinjera, dobrih majstora. Radilo bi se sa Vanjsko-trgovinskom komorom, Udrugom poslodavaca, Ministarstvom vanjskih poslova i atašeima.

Polimac navodi kako u javno-privatnom partnerstvu imamo stotine projekata koje se mogu realizovati.

- Samo ću navesti da se u Poljskoj 50 milijardi u ovom trenutku realizuje upravo kroz javno-privatno partnerstvo. Ali, nama bi trebala da bude osnova u ovom našem užem okruženju da realizujemo toplifikaciju Sarajeva kroz javno-privatno partnerstvo. Kako? Termoelektrana treba da proizvede 350 megawatta toplotne energije, toplane trebaju da izvrše prihvat, a za ovih 36-42 kilometra raspisati međunarodni natječaj i izabrati onoga ko će da uloži svoja sredstva i napravi taj toplovod kojim bi se vršio transport energije, kaže Polimac i dodaje:

- Popili smo pola Save kroz "Janu" i ostale vode. Vrijeme je da napravimo našu vodu. Imamo jedan stari projekat, da iz Vareša prirodnim padom dovedemo vodu do Sarajeva, i imamo drugi projekat - iz Crne rijeke. Neka taj projekat košta i 100 miliona, to je puno jeftinije, jer mi godišnje toliko damo za uvoz vode. Mi kubik vode platimo 1.000 maraka. Građani zaslužuju da piju pitku vodu.


Navodi kako je treći projekat regulisanje saobraćaja u mirovanju i saobraćaja generalno.

- Možemo ga regulisati isto kroz javno-privatno partnerstvo. I imamo četvrti projekat, koji bi naišao na izuzetan odjek, a to je objedinjavanje zimskih sportskih terena iz bivše Olimpijade - Vlašić, Jahorina, Blidinje, Bjelašnica... Da ih pokrenemo, neka se Olimpijada ponovo organizuje do 2040., bilo bi izuzetno dobro. Sigurno da postoji izuzetno puno onih koji hoće da ulože. Mi tad ne ulažemo svoj dinar, kaže Polimac.

Navodi kako je isto tako i kroz hidroelektrane. -

- Mi imamo dvije hidroelektrane koje možemo ponuditi - Ustikolinu i Janjiće. Na spisku imam nekih 700 poslovnih zona - što manjih, što većih, na kojima bi se moglo raditi. A imamo i oko 100 projekata u javno-privatnom partnerstvu. Nama je tu izlaz. Izlaz nam je u javno-privatnom partnerstvu kroz razvojno-komercijalno-kreditnu banku. Mi se sad zadužujemo. Nije se zadužila RS, nego BiH. Entiteti se ne mogu zadužiti, država je garant. Po kamati od 5,2 posto. U ovom trenutku imamo 18 milijardi koje leže na bankama. Čak se plaćaju i negativne kamate, kaže on.

Polimac dodaje das u njihovi eksperti utvrdili su kako bi se formirala ta razvojno-komercijalna banka, šta bi trebao da uradi parlament da ona profunkcioniše.

- Tih 18 milijardi bilo bi poziv deponentima, privatnim i privrednim društvima da ulože u tu banku i za njihov kapital garantuje država, FBiH. Oni trebaju dati izjavu da dozvoljavaju da se za javne radove koriste njihova sredstva. Za tunel Prenj, za željeznice, za infrastrukturu, za ono za šta se odluči FBiH, navodi Polomac i dodaje:

- U ovom trenutku mi imamo duplo više sredstava na banci nego što imamo zaduženja. I naša pozicija u pregovorima sa MMF-om, Svjetskom bankom i svim ostalima je sasvim drugačija. Napravila bi se adekvatna konkurencija bankama. Mi u ovom trenutku kao privrednici virmane plaćamo i po 2,5 marke, a realni su troškovi oko pet feninga. Ta banka bi to mogla da radi za 15 feninga. Naravno da će sva državna preduzeća ići preko te džavne banke, to je oko 3,5 milijarde. Nismo mi protivnici drugih banaka, nego da im napravimo konkurenciju.

On navodi da će alternativna vlada svim ostalim vladama bit će strahovita konkurencija.

- Očekujemo da oni koji obnašaju vlast donose izvodiva rješenja. Jedni drugima bismo trebali biti korektiv. Dat ćemo prijedlog da država stegne kaiš i smanji plaće onima s enormnim primanjima. Dat ćemo prijedlog i da kandidati koji budu izlazili na sljedeće izbore u kantonima i FBiH ne budu profesionalni zastupnici. Mogu imati neki paušal ili maksimalno minimalni lični dohodak, i tu je kraj. Tražit ćemo u kontaktima s međunarodnom zajednicom da političke stranke ne finansiraju građani, poreski obveznici. Onaj ko hoće da bude član neke partije, neka plaća članarinu i finansira se iz toga. A ne da im to plaćaju poreski obveznici, a oni da se svađaju između sebe i još budu toliko drski da kažu da će da preuzmu vlast. I da neće da sarađuju, zaključuje Polimac.


(Vijesti.ba)