Burne reakcije iz RS: I Sud u Strazburu je politički

Premijer RS Radovan Višković rekao je da je odluka Evropskog suda nečija želja i pokušaj da u mirnodopskom vremenu ostvari svoje ratne ambicije.

- Dok je BiH po dejtonskom Ustavu od te priče nema ništa. Odluke može da donosi Strazbur, Ustavni sud, Tužilaštvo BiH, ali Republika Srpska ima svoje nadležnosti i pravac - kazao je Višković.

Istakao je da svi treba da nauče da u BiH treba da se živi zajedno, da se međusobno uvažavamo, ali da, kako navodi, svako nametanje gasi BiH.

- Pozivam svoje kolege u Sarajevu, da ako žele BiH, onda moraju priznati jednu činjenicu, a to je Republika Srpska. S njom se mora razgovarati zbog budućnosti BiH - navodi Višković.

Republika Srpska je zasebna izborna jedinica, tako jeste i tako će i ostati, bez obzira na sve pokušaje da se ugrozi njen izborni suverenitet i presuda Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Slavena Kovačevića, savjetnika ;lana Predsjedništva BiH Željka Komšića, to neće promijeniti, poručio je danas ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Staša Košarac.

Košarac je rekao da političko Sarajevo crpi sve moguće načine da nastavi sa praksom koju implementira u nekoliko izbornih procesa, a to je da jedan narod bira predstavnike drugom narodu.

- Sada pokušavaju da uđu u izborni suverenitet RS, a to je nedopustivo. Građani Republike Srpske biraju i biraće svoje političke predstavnike. Nikada nećemo dozvoliti da birači iz drugog entiteta biraju predstavnike Srpske i da na taj način prekrajaju izbornu volju srpskog naroda i Republike Srpske - istakao je Košarac.

On je istakao da je "nedopustivo i krajnje zabrinjavajuće što je Evropski sud za ljudska prava poprimio dimenziju političke institucije i što je sebi dozvolio da na najgrublji način izađe iz okvira svoje nadležnosti, te pokuša modelirati i nametnuti političke i ustavne sisteme".

Presude Evropskog suda za ljudska prava dio su kontinuirane politike napada na Republiku Srpsku i težnje ka stvaranju unitarne BiH, kroz proces unitarizacije i majorizacije, koju sprovodi politika okupljena oko bošnjačke strukture, Ustavnog suda BiH i dijela međunarodne zajednice, ukazao je profesor ustavnog prava Siniša Karan.

(Vijesti.ba)