Ovo su bh. kompanije koje koriste EDI: A gdje ste vi?

Poseban fokus bio je na tri tematska panela koja su adresirala ključne izazove i prilike za razvoj domaće privrede.

Igor Zorko iz Privredne komore Slovenije je rekao da je E-račun jedna stvar koja povezuje regiju i omogućuje lakši rad privredi te poručio da je Slovenija, kada se odlučila napraviti novi sistem fiskalizacije, za novi sistem izdvojila 300 hiljada eura.

Ta činjenica šokirala je javnost, s obzirom da se u zakonu koji se priprema u Federaciji BIH za ovu namjenu planira izdvojiti 50 miliona eura.

Na konferenciji je pojašnjeno da kompanijama koje imaju Elektronsku razmjenu podataka (EDI) ta usluga omogućava da digitalno razmjenjuju dokumente poput narudžbi, računa i otpremnica, bez potrebe za papirima, štampanjem ili ručnim unosom.

Na slajdu ispod su kompanije koje u BiH koriste EDI:

Uprošteno, umjesto mase papira razmjenjuju se digitalne elektronske poruke automatski iz sistema onog koji šalje, u sistem onoga koji prima. Poruke koje se razmijenjuju su različite u razlčitim oblastima, ali su tri osnovne -narudžbe, otpremnice i računi.

Radi se o korisnim infomacijama o zalihama i prodaj. Ukoliko određeni brend želi znati kako ide prodaja, ovaj sistem to omogućava brzo i jednostavno. EDI štedi vrijeme, smanjuje greške i značajno ubrzava poslovne procese – ali do sada nije bio podjednako dostupan svim firmama u BiH.

“Problem nastaje kada imate volju, u ovom slučaju privrede, ali s druge strane imate strah kod dobavljača. Mislim da će Zakon o fiskalizaciji pomoći da se stvari poprave”, rekao je direktor firme Penny Plus Almedin Kadrić.

Ova frma bila je pionir u ovoj oblasti u BiH, a Kadrić je pozvao javna preduzeća, koja u ovoj oblasti kaskaju da se uključe u procese.

“Primjera radi, kada su u pitanju usluge u komunalnim djelatnostima, tamo imate masovno faktrisanje usluga. Šaljemo im poruku da se slobodno odvaže. Provajderi poput ZZI i BH Telecom su dvije platforme koje funkcionšu dvije godine, a samo Penny prima EDI račune”, kaže Kadrić.

Naglasio je da, u smislu provajdera, niti jedan monopol nije dobar.

“Cijena EDI providera nije trošak nego investicija. Kada je u pitanju digitalizacija, elektronska razmjena podatka, GS1 standard bi trebao da bude u primjeni u cijeloj BIH, pa i državni organi bi trebali da se odluče da to bude GS1. Prilazimo Evropskoj uniji gdje se fakturisanje vrši elektronskim putem. Što prije budemo spremni biće bolje”, rekao je Kadrić.

Time se podcrtala važnost brze digitalne adaptacije, posebno u kontekstu zakonskih obaveza koje se očekuju u regionu i EU.

GS1 BiH je pokrenuo i jednu od najznačajnijih inicijativa za digitalizaciju domaće privrede – potpisivanje Memoranduma o besplatnim interkonekcijama između vodećih EDI provajdera u BiH: EDITEL-a, YANOKA-e i ZZI-ja.

Dosad su kompanije u BiH često bile suočene s višim troškovima EDI usluga, jer su se interkonekcije između provajdera dodatno naplaćivale, što je povećavalo cijenu za krajnje korisnike.

U evropskim zemljama, ovakva praksa je zakonom zabranjena, upravo zato što direktno utiče na konkurentnost, transparentnost i dostupnost digitalnih usluga za sve firme, bez obzira na veličinu.

Potpisivanjem ovog memoranduma, GS1 BiH je napravio iskorak ka evropskim praksama i omogućio:

• Smanjenje troškova elektronske razmjene podataka (EDI) za firme u BiH,
• Otklanjanje barijera među EDI provajderima,
• Jednake uslove pristupa tržištu digitalnih usluga,
• Podršku digitalnoj transformaciji malih i srednjih preduzeća.

(Vijesti.ba)