U Norveškoj su skoro svi novi automobili na električni pogon

Norveška je veliki proizvođač nafte, a njen ubrzani prelazak na baterijska vozila suprotan je trendu u ostatku Evrope. Dok Norveška ubrzano prelazi na baterijska vozila, zbog slabe potražnje u Evropskoj uniji, Brisel je prošle sedmice odustao od planirane zabrane automobila s motorima s unutrašnjim sagorijevanjem do 2035. godine.

Zahvaljujući poreskim poticajima, 95,9 posto svih novih automobila registrovanih u Norveškoj tokom 2025. činila su električna vozila. Njihov udio 2024. godine bio je 88,9 posto, pokazali su podaci norveške udruge cestovnog prometa (OFV).

Samo u decembru 2025. godine električni automobili činili su 98 posto svih prodatih vozila u Norveškoj.

Tokom protekle godine u toj skandinavskoj zemlji registrovano je rekordnih 179.549 novih automobila, što je 40 posto više nego prethodne godine, objavio je OFV.

Petu uzastopnu godinu najprodavanija marka automobila u Norveškoj bila je Tesla, sa tržišnim udjelom od 19,1 posto. Slijede Volkswagen i Volvo, sa tržišnim udjelima od 13,3 posto, odnosno 7,8 posto, pokazuju podaci OFV-a.

Američki Tesla u Norveškoj je tokom prošle godine prodao 27.321 automobil, više nego bilo koji drugi proizvođač u periodu od jedne godine. Najpopularniji je bio Model Y. Izvrsni rezultati su u kontrastu s prodajom u ostatku Evrope, gdje je prodaja usporila nakon negativne reakcije kupaca na političke poteze direktora Elona Muska.

Tokom 2025. automobili proizvedeni u Kini imali su udio od 13,7 posto na norveškom tržištu, što je povećanje u odnosu na udio od 10,4 posto prethodne godine. Predvodnik je bio BYD, koji je više nego udvostručio broj automobila isporučenih u Norvešku.

Norveška je oporezivanje električnih automobila uvela 2023., a u oktobru je vlada u Oslu najavila da će od 1. januara 2026. uvesti do pet hiljada dolara poreza po vozilu, što je građane i automobilske kompanije potaknulo na ubrzanu kupovinu prije kraja godine.

„Brzo smo preusmjerili određeni broj automobila, koji nisu prvotno bili namijenjeni norveškom tržištu“, rekao je za Reuters izvršni direktor kompanije Ford Norway, Per Gunnar Berg.

Iako je neke od poticaja za prelazak na električna vozila ukinula, vlada je istovremeno kontinuirano povećavala namete na benzinske i dizelske automobile, nastojeći ih učiniti skupljim, rekla je čelnica norveške potrošačke i ekološke organizacije za električna vozila, Christina Bu.

„Upravo je to često pogrešno shvaćeno izvan Norveške. Svi misle da su ključne poreske olakšice i poticaji, ali veliku ulogu igraju i kazne“, rekla je Bu, dodajući da se vozila na fosilna goriva ‘izbacuju’ iz igre porezom.

U nekolicini novih vozila na fosilna goriva koja su registrovana u 2025. najviše je bilo specijalizovanih vozila, poput onih za korisnike invalidskih kolica ili vozila koja koriste policija i druge hitne službe, pokazali su podaci OFV-a. Registrovan je i manji broj hibridnih vozila te sportskih automobila.

Tokom 2026. na električna vozila jeftinija od 300 hiljada norveških kruna (25.404,02 eura) i dalje se neće plaćati PDV, što bi moglo potaknuti prodaju manjih automobila, smatraju čelnici kompanija iz automobilskog sektora.

„Mislim da će poreske izmjene ubrzati povratak manjim automobilima (…) koji su nekoć bili najpopularniji i u Norveškoj i u Evropi“, rekao je direktor Fordove norveške podružnice.

Kompanije će veći broj modela na fosilna goriva ponuditi i u verziji na baterijski pogon, izjavio je Ulf Tore Hekneby, čelnik kompanije Harald A Moller, koja uvozi automobile Volkswagena, Audija, Škode i Cupre, dodajući da je njegova kompanija uspjela nabaviti veći broj automobila krajem prošle godine tako što je s fabrikama dogovorila da ubrzaju proizvodnju i da Norveškoj daju prednost u raspoređivanju proizvedenih vozila.

„Naši brendovi na tržište će plasirati velik broj novih kompaktnih automobila, pa ćemo dobiti novi asortiman kakav nismo imali već mnogo godina“, rekao je Hekneby.

(Vijesti.ba)