Britanija ponovo razmatra povratak u EU, Brisel već postavlja uslove

Njegova vlada trebala bi razraditi te opcije uoči samita EU i Velike Britanije koji bi u novembru trebao biti održan u Bruxellesu.

„Moramo sagledati šta je izvodljivo i koje su prednosti i nedostaci svake opcije“, rekao je Burnham.

Njegova spremnost da ponovo otvori pitanje članstva Britanije u EU, uprkos političkim rizicima, privukla je pažnju u Bruxellesu i promijenila očekivanja od budućih odnosa.

„Ovo je bio politički hrabar potez. Sada se otvara mogućnost za mnogo ambiciozniji pristup“, rekao je jedan zvaničnik EU.

Ipak, u Bruxellesu smatraju da London mora mnogo jasnije definirati šta zapravo želi postići. Sandro Gozi, član Evropskog parlamenta zadužen za odnose s Velikom Britanijom, poručio je da Burnham mora pojasniti svoje namjere, ali da bi i EU trebala pokazati spremnost za novu vrstu partnerstva.

Povratak u EU kao najambicioznija opcija

Burnham je rekao da bi najambicioznija opcija bila da Velika Britanija „ide do kraja“ i ponovo postane članica EU. Istovremeno je naglasio da još nije vrijeme za novo izjašnjavanje građana o Brexitu.

Britanski zvaničnici smatraju da bi opći izbori 2029. godine mogli biti prilika da se ispita podrška takvoj politici, čime bi Brexit ponovo mogao postati jedna od glavnih tema izborne kampanje.

Povratak u EU, međutim, nosio bi političke rizike. Takav potez mogao bi udaljiti dio tradicionalnih laburističkih birača koji su podržali Brexit, ali privući proevropski orijentirane glasače.

U Bruxellesu se povratak Britanije u EU uglavnom smatra dugoročnim procesom koji bi zahtijevao jasan mandat građana. Zvaničnici EU istovremeno upozoravaju da bi promjena vlasti mogla brzo promijeniti takvu politiku.

Carinska unija ili jedinstveno tržište?

Burnham je kao moguće opcije spomenuo i ponovno pridruživanje carinskoj uniji EU, što bi olakšalo trgovinu robom, ali i jedinstvenom tržištu.

Povratak na jedinstveno tržište bio bi mnogo značajniji korak jer bi podrazumijevao slobodno kretanje robe, usluga, kapitala i ljudi. Velika Britanija bi također morala prihvatiti nadležnost Evropskog suda pravde i dinamički usklađivati svoje propise sa standardima EU.

Upravo su slobodno kretanje i druga pravila bila među ključnim političkim pitanjima tokom Brexita.

Bivši britanski ministar finansija George Osborne nedavno je ocijenio da bi povratak u carinsku uniju bio „jednostavno i direktno“ rješenje koje bi moglo obnoviti slobodniju trgovinu i pomoći britanskoj ekonomiji. Međutim, istraživanja pokazuju da bi takav potez riješio samo dio problema nastalih nakon Brexita, dok bi najveći efekat imao povratak na jedinstveno tržište.

Bruxelles traži konkretne poteze

Treća opcija koju je Burnham ponudio jeste zadržavanje postojećeg odnosa s EU, uz niz manjih sektorskih sporazuma.

Radi se, između ostalog, o lakšoj trgovini poljoprivrednim proizvodima, uključivanju Britanije u evropsko tržište električne energije te posebnom programu viza za mlade Evropljane i Britance.

Burnham je također zatražio da EU ne isključi britanske kompanije iz programa „Made in Europe“, kojim Bruxelles želi ojačati evropsku proizvodnju i zaštititi kompanije od nelojalne konkurencije, posebno iz Kine.

Britanski premijer upozorio je na mogućnost „kolateralne štete“ za britansku industriju ukoliko London ne bude uključen, poručivši EU: „Mi nismo vaši neprijatelji.“

Međutim, evropski pregovarači su, prema informacijama Euronewsa, ovaj zahtjev povezali sa smanjenjem školarina za studente iz EU na britanskim univerzitetima. Školarine za evropske studente mogu premašiti 30.000 funti godišnje, dok britanski studenti uglavnom plaćaju oko 9.790 funti.

I dalje nije jasno hoće li Bruxelles i London uspjeti postići dogovor do samita u novembru.

(Vijesti.ba)