'Ozloglašene' namirnice koje su mnogo zdravije nego što se misli

„Strogo zabranjivanje određenih namirnica donosi krivicu za sto i viljušku, gde im nije mjesto. Korisnije je razmotriti kontekst u kojem se određena namirnica konzumira i ukupnu ravnotežu ishrane. Fokusirajte se na celu, minimalno prerađenu hranu i slušajte signale svog tijela“, kaže lekar dr Stiven Damer za Vogue, prenosi Index.hr.

Dakle, prema riječima ljekara i raznim studijama, ovo su namirnice koje su zdravije nego što bismo mogli pomisliti.

Namirnice koje uopšte nosu toliko loše kao što se misli

Krompir

Krompir može biti sinonim za hranu za utjehu, ali on nije samo „prazni ugljeni hidrat“. Zapravo je bogat vitaminom C, kalijumom i vlaknima, a sadrži i flavonoide, karotenoide i fenolne kiseline, koje – prema istraživanjima – mogu zaštititi od kardiovaskularnih bolesti i raka i imati antiinflamatorno dejstvo.

Takođe sadrži rezistentni skrob, koji je koristan za osjetljivost na insulin i zdravlje crijevne mikrobiote. Međutim, način pripreme u velikoj meri utiče na koristi – kuvani krompir treba ohladiti i ostaviti da odstoji najmanje 12 sati prije konzumiranja. Za dodatne koristi, preporučuje se konzumiranje sa korom.

Kafa

Poznato je da previše kafe može izazvati nervozu, ali kada se konzumira umjereno, ima brojne zdravstvene koristi. Bogata je antioksidansima i povezana je sa smanjenim rizikom od nekoliko bolesti, uključujući Alchajmerovu i Parkinsonovu bolest, srčane bolesti, dijabetes tipa 2, pa čak i određene vrste raka.

Da biste izbegli neprijatne posljedice poput nervoze ili naglog pada energije, preporučuje se da ne pijete više od četiri šolje dnevno. Pored toga, važno je zapamtiti da svako drugačije reaguje na kofein.

Puter

Zbog visokog sadržaja masti i holesterola, puter se često smatra lošim izborom. Međutim, sadrži mnoge korisne masne kiseline i vitamine rastvorljive u mastima kao što su A i E, a takođe pomaže telu da apsorbuje ove hranljive materije iz druge hrane. Takođe je izvor buterne kiseline, koja može pozitivno uticati na crevnu mikrobiotu, regulisati metabolizam i podržati zdravlje crijeva.

Takođe sadrži konjugovanu linolnu kiselinu (CLA), koja može pojačati imunitet i imati antikancerogene efekte. „Ključ je u svesnom i umjerenom izboru hrane“, kaže dr Damer.

Sir

Sir možda ne djeluje kao najzdraviji izbor, ali je zapravo dobar izvor kalcijuma, zdravih masti i proteina. Takođe sadrži važne hranljive materije poput vitamina B12 i fosfora, a konzumiranje mliječnih proizvoda može sniziti nivo štetnog LDL holesterola i značajno smanjiti rizik od moždanog udara. Kvalitetni sirevi takođe mogu pružiti probiotske koristi ako su napravljeni od fermentisanog mlijeka.

„Fermentisana hrana – poput kefira, jogurta, kimčija i kiselog kupusa – bogata je probioticima koji podržavaju zdravlje crijeva i imunološku funkciju. Ona je nedovoljno cijenjena, iako značajno doprinosi zdravlju sistema za varenje i opštem blagostanju“, kaže doktor.

Čokolada

Čokolada je bogata polifenolima i antioksidansima koji mogu koristiti zdravlju srca i smanjiti upale. Brojne studije su pokazale da takođe može poboljšati funkciju mozga i ojačati imunitet. Ali to nije izgovor za preterivanje sa vašim omiljenim slatkišima – najbolji izbor je crna čokolada sa visokim sadržajem kakaa. Bela čokolada, s druge strane, sadrži samo kakao puter, bez ikakvih zdravstvenih koristi.

(Vijesti.ba)